Jos ranije sam cuo da je jedan od najbogatijih ljudi na planeti ponudio drzavi skoro kompletno svoje bogatstvo a pri tome da zadrzi samo milion dolara, samo da bi se njegova deca mogla slobodno igrati sa drugom decom na ulici bez telohranitelja. Naravno to je i bio razlog odricanja od bogatstva, ...ne bas kompletno...
Na njegovu zalost nijedna od drzavnih firmi bezbednosti nije mogla da se prihvati takve odgovornosti da mu garantuje bezbednost deci, jer bi uvek neki ludak mogao pomisliti kako ima skrivenog novca kojim bi mogao platiti otkup.
Bogatas je morao prihvatiti svoju zlu sudbinu i ziveti sa svojim bogatstvom na stetu srece svoje dece.
Kako ce deca na to reagovati kada odrastu?
Bogatasu ocigledno to bogatstvo i ne treba jer ga se hteo odreci, pa je mali deo dao u naucna istrazivanja za bolesti raka i AIDSA ili sl., ali nije dao sve smatrajuci da ako da previse onda primaoci mogu zloupotrebiti dobivena sredstva na povecanje licnih prihoda (plate) umesto da se koncentrisu na istrazivanja pa da tek kasnije na osnovu postignutih rezultata traze povecanje sredstava u fondu.
Koja su vasa merila bogatstva?
Kako bi ste postupili da ste na mestu ovog bogatasa?

Hmm... Fino pitanje...

To sam i ja sebi ponekad postavio šta bih uradio da imam novca na "bacanje" odnosno, velike sume novca.

Novac je propadljiva materija od papira i kovanica. Lako se kida, lomi, gori, i nestaje. Lako ga je ukrasti, još lakše izgubiti. Možeš sa njime živeti, ali kad umreš, više ga nećeš moći nositi sa sobom.

Novac je potreban samo u "normalnim" količinama, onoliko koliko nam je potrebno da preživimo, da se obučemo i da poplaćamo dugove. Pored toga, možemo još nešto malo imati za nedaj Bože i to je to...

Sve ostalo je višak.

Danas postoje ljudi koji imaju novca i sredstava za život, ali iz svog srebroljublja i nezadovoljstva od onoga što imaju traže još i još i još i još i još.... A kad im neko zatraži pomoć, tada pljuju tu osobu i viču: "-Ja imam a ti nemaš! Radi pa zaradi! Ako nemaš posao, ja ti nisam kriv..."

Mnogo je takvih ljudi, ali ja nikada nebih želeo biti takav.

Zato sam u jednu ruku zahvalan Bogu što nisam imućan i što se sam borim za svoj hleb, da bih imao koliko-toliko čistu savest i mirno spavao. Jedino Ga molim da imam toliko da pokrpim sve svoje dugove, da uzmem hranu, odeću, popravim kuću, obezbedim porodicu i nešto malo da para da mogu izaći negde ili ponekad odputovati...

Nadam se da ne tražim puno?

Savrseno korektno i ispravno.
Ali sta ako si nasledio bogatstvo?
Sta ako imas unikatno zanimanje koje se dobro placa, pa ne svojom krivicom zaradjujes velike sume novca? Ili ako kao Bil Gejts imas proizvod koji svi traze?
Siguran sam da svom poslodavcu nikada nebi trazio da ti smanji platu. Ali probaj da se stavis u ulogu da si nasledio bogatstvo.