7 razloga zašto se ne treba zezati sa decom.

Jona i kit

Devojčica je sa učiteljicom razgovarala o kitovima.
Učiteljica joj je rekla da je fizički nemoguće da kit proguta čoveka, odnosno da je njegovo grlo preusko iako je on veliki sisar.
Devojčica je potom uporno ponavljala da je Jonu progutao kit.
Sada već iznervirana, učiteljica je ponovo objasnila zašto kit ne može progutati čoveka i da je to fizički nemoguće.
Devojčica je na to rekla: „Kada dospem na Nebo, pitaču Jonu.”
Učiteljica je upita: „A šta ako je Jona u paklu?”
Devojčica će ko iz topa: „Onda ćeš ga ti pitati.”

Kako izgleda Bog

Vaspitačica je posmatrala decu dok su crtala. Povremeno se naginjala nad decu da bolje vidi pojedine crteže.
Opazila je da jedna devojčica jako pažljivo crta nešto i upitala je šta to crta.
„Boga,” odgovorila je devojčica.
Učiteljica je na trenutak zastala, a onda se pribrala i rekla: „Ali niko ne zna kako Bog izgleda.”
Ni ne trepnuvši i kao iz topa devojčica joj odgovori: „E, pa, za koji trenutak će znati.”

Božje zapovesti

U nedeljnoj školi je nastavnik sa svojim petogodišnjim i šestogodišnjim đacima razgovarao o Deset zapovesti.
Nakon što je objasnio zapovest „poštuj roditelje svoje”, zapitao je da li postoji zapovest koja bi se odnosila na braću i sestre.
Jedan dečak, najstariji u grupi, odgovori mu kao iz puške: „Ne ubij.”

Zašto kosa sedi?

Jednog dana je jedna devojčica sedela u kuhinji i posmatrala majku dok je prala suđe. Primetila je da majka u svojoj smeđoj kosi ima i nekoliko sedih vlasi.
Upitala je majku zašto su neke od vlasi bele, a majka joj na to odgovori:
„Svak i put kada si nevaljala ili me naljutiš ili se rasplačem zbog toga, po jedna moja vlas pobeli.”
Devojčica se malo zamislila nad ovim najnovijim otkrićem, a potom upita:
„Mama, a otkud onda da je bakina kosa SVA pobelela?”





Profesionalna orijentacija

U školi su fotografisali ceo razred, a učitelj je pokušavao da ubedi decu da svako od njih treba da kupi školsku fotografiju:
„Zamislite kako će biti lepo kada jednog dana odrastete, pa možete da kažete ’Jao, evo Milice. Ona je lekarka. Ili eno Marka, on je advokat.”
Jedan glasić sa kraja učionice se nadovezao na njegovo izlaganje:
„Jao, a eno i učitelja. On je umro.”

Šta ima u glavi?

Nastavnik je objašnjavao šta je to cirkulacija. Da bi što bolje objasnio reče:
„Evo, ako bih ja stajao na glavi, krv bi mi se, kao što znate, sjurila u nju i od toga bi mi lice pocrvenelo.”
„Da,” reče razred složno.
„A zašto onda krv ne pojuri i u moja stopala kada stojim uspravno?” upita nastavnik.
Neko od klinaca istog trenutka povika:
„Jer vam noge nisu prazne.”

Božja straža

U jednoj katoličkoj osnovnoj školi učenici su stajali u redu u kantini čekajući ručak. U vrhu stola bila je gomila jabuka. Časna sestra koja je bila sa decom je ispred činije sa jabukama stavila ceduljicu sa sledećom porukom:
„Uzmi samo JEDNU jer te Bog gleda.”
Na drugom kraju stola bila je činija sa čokoladnim kolačićima. Jedno dete je pored nje ostavilo sledeću poruku:
„Uzmi koliko hoćeš jer Bog sad gleda u jabuke.”

Ne znam odakle ovo vadiš, ali je fenomenalno!

-Činjenica je da deca sa svojim nevinim i čistim razmišljanjem,
mnogo bistrije rezonuju stvari od odraslih ljudi.
Kada dete nešto kaže ili ispriča, ne treba to uvek uzeti zdravo za gotovo jer se često dešava da u tome ima istine ali i mudrosti.

Često se družim sa malom decom i draže mi je slušati njihove dobodovštine i priče, jer imam ponekad i ja šta da naučim.
Deca su čudo. Ta predivna, ne iskvarena mala stvorenja.
Ako se prema njima ophodimo kao ljudi i podupiremo njihova razmišljanja i stavove, uz dobro vaspitanje, mogu izrasti u zaista divne, pametne i vredne ljude.

CVEĆAR

cvećar je jedan čovek
što cveta u bašti
cvećar je živo biće
što sedi u cveću
to je što meni kažu
da sam cvećka

ROĐENDAN

rođendan je jedan dan za rođenje
za rođendan ti pokone nešto
što su te vukli za uši
za rođendan se pravi torta
da je jedeš sa svećicama
samo to mnogo gosti vole
i tebi ostane malo
slavi se kad neko puni šest godina
zato što je onda on slavan

Deca su nasa i nisu nasa. Nekad nam se otmu i divimo im se jer znaju razmisljati svojom glavom.
Onda nas boli glava.
Nekad mi ne damo da nam se otmu i onda u njima prepoznamo sebe i vidimo koliko smo mali i nedopeceni, ali nam je lako, drzimo ih na uzdi.
Pitanje je da li decu treba pustiti da postanu svoji ili ih posto-poto stvoriti kopijom sebe.
Ako je ovo drugo u pitanju, onda mi zaista zezamo svoju sopstvenu decu.

Ko sa decom spava , probudi se mokar...