4
Napolje iz moga zazidanog beskraja
Iz zvezdanog kola oko moga srca
Iz moga zalogaja sunca
Napolje iz smešnog mora moje krvi
Iz moje plime iz moje oseke
Napolje iz mog ćutanja na suvom
Napolje rekao sam napolje
Napolje iz moje žive provalije
Iz golog očinskog stabla u meni
Napolje dokle ću vikati napolje
Napolje iz moje glave što se rasprskava
Napolje samo napolje
5
Tebi dođu lutke
A ja ih u krvi svojoj kupam
U krpice svoje kože odevam
Ljuljaške im od svoje kose pravim
Kolica od svojih pršljenova
Krilatice od svojih obrva
Stvaram im leptire od svojih osmeha
I divljač od svojih zuba
Da love da vreme ubijaju
Kakva mi je pa to igra
6
Koren ti i krv i krunu
I sve u životu
Žedne ti slike u mozgu
I zar okca na vrhovima prstiju
I svaku svaku stopu
U tri kotla namćor vode
U tri peći znamen vatre
U tri jame bez imena i bez mleka
Hladan ti dah do grla
Do kamena pod levom sisom
Do ptice britve u tom kamenu
U tutu tutinu u leglo praznine
U gladne makaze početka i početka
U nebesku matericu znam li je ja

7
Šta je s mojim krpicama
Nećeš da ih vratiš nećeš
Spaliću ti ja obrve
Nećeš mi dovek biti nevidljiva
Pomešaću ti dan i noć u glavi
Lupićeš ti čelom o moja vratanca
Podrezaću ti raspevane nokte
Da mi ne crtaš školice po mozgu
Napujdaću ti magle iz kostiju
Da ti popiju kukute s jezika
Videćeš ti šta ću da ti radim
Seme ti i sok i sjaj
I tamu i tačku na kraju mog života
I sve na svetu
8
I ti hoćeš da se volimo
Možeš da me praviš od moga pepela
Od krša moga grohota
Od moje preostale dosade
Možeš lepotice
Možeš da me uhvatiš za pramen zaborava
Da mi grliš noć u praznoj košulji
Da mi ljubiš odjek
Pa ti ne umeš da se voliš

9
Beži čudo
I tragovi nam se ujedaju
Ujedaju za nama u prašini
Nismo mi jedno za drugo
Stamen hladan kroz tebe gledan
Kroz tebe prolazim s kraja na kraj
Ništa nema od igre
Kud smo krpice pomešali
Vrati mi ih šta ćeš s njima
Uludo ti na ramenima blede
Vrati mi ih u nigdinu svoju beži
Beži čudo od čuda
Gde su ti oči
I ovamo je čudo
10
Crn ti jezik crno podne crna nada
Sve ti crno samo jeza moja bela
Moj ti kurjak pod grlo
Oluja ti postelja
Strava moje uzglavlje
Široko ti nepočin-polje
Plameni ti zalogaji a vostani zubi
Pa ti žvaći izelice
Koliko ti drago žvaći
Nem ti vetar nema voda nemo cveće
Sve ti nemo samo škrgutanje moje glasno
Moj ti jastreb na srce
Manje te u majke groze

11
Izbrisao sam ti lice sa svoga lica
Zderao ti senku sa svoje senke
Izravnao bregove u tebi
Ravnice ti u bregove pretvorio
Zavadio ti godišnja doba
Odbio sve strane sveta od tebe
Savio svoj životni put oko tebe
Svoj neprohodni svoj nemogući
Pa ti sad gledaj da me sretneš
12
Dosta rečitoga smilja dosta slatkih trica
Ništa neću da čujem ništa da znam
Dosta dosta svega
Reći ću poslednje dosta
Napuniću usta zemljom
Stisnucu zube
Da presečem ispilobanjo
Da presečem jednom za svagda
Staću onakav kakav sam
Bez korena bez grane bez krune
Staću oslonjen na sebe
Na svoje čvoruge
Biću glogov kolac u tebi
Jedino što u tebi mogu biti
U tebi kvariigro u tebi bezveznice
Ne povratila se
13
Ne šali se čudo
Sakrilo si nož pod maramu
Prekoračilo crtu podmetnulo nogu
Pokvarilo si igru
Nebo da mi se prevrne
Sunce da mi glavu razbije
Krpice da mi se rasture
Ne šali se čudo s čudom
Vrati mi moje krpice
Ja ću tebi tvoje!

Ptica sam



Ptica sam
Drhtim ispred prozora tvojih snova
Noć je smrvila zvezde
Vetar im raznosi prah
Poklanja mi pesmu
O maglama svojih sećanja
I svetovima i bez sunca i bez tame
O hodnicima punim tišine
Danima koji nisu ni dan ni noć
I ne znaš da li se radjaju ili umiru
U smiraju noći
Dok mesec izdiše
A ja kao ptica drhtim
Ispred prozora tvojih snova

- Djordje Balašević -



Na jastuku
bdim na ponoćnoj straži kao stari posustali ratnik,
kom svaki put
od riznice neba jedva zapadne Mesečev zlatnik.
Pod oklopom
drhti košuta plaha, večno gonjena
tamnim obrisima straha, koja strepi
i od mirnih obronaka sna.


Nedostaje mi naša ljubav, mila,
bez nje se život kruni uzalud
nedostaješ mi ti kakva si bila
nedostajem mi ja onako lud.
Ja znam da vreme ne voli heroje
i da je svaki hram ukaljalo
al meni, eto, ništa sem nas dvoje
nije valjalo.


Kad potražim
put u središte sebe staze bivaju tešnje i tešnje
i skrijem se
u zaklon tvog uha kao minđuša od duple trešnje,
al uspevam
da još jednom odolim da prošapućem
da te noćas ruski volim,
šta su reči - kremen što se izliže kad tad.


Nedostaje mi naša ljubav, mila,
a bez nje ovaj kurjak menja ćud
nedostaješ mi ti kakva si bila
nedostajem mi ja onako lud.
Ja znam da vreme svemu menja boje
i da je silan sjaj pomračilo
al meni, eto, ništa sem nas dvoje
nije značilo.


Ponekad još
u moj filcani šešir spustiš osmeh ko čarobni cekin
i tad sam svoj
jer ma kako me zvali ja sam samo tvoj lični Harlekin.
Ponekad još
suza razmaže tintu i ko domina
padne zid u lavirintu tako prosto
ponekad još stignemo do nas.


Nedostaje mi naša ljubav, mila,
bez nje uz moje vene puže stud
nedostaješ mi ti kakva si bila
nedostajem mi ja onako lud.
Ja znam da vreme uvek uzme svoje
i ne znam što bi nas poštedelo
al meni, eto, ništa sem nas dvoje
nije vredelo.

УМЕСТО ОПРОШТАЈА

Иди јер у мени вихорно дува проклетство што не
прашта
И знај, никада више један и један нису један
Како је Хикмет рекао, тај песник ватрених
стихова. Иди
И собом понеси молбе своју и сенку своју
одвуци
Богазама као прљаво нешто. И не окрећи се за
собом
Не заборави очи своје сузне на челу моме. Не
реци збогом
Ништа не реци. Само трагове своје покупи
којима
Дошла си вечери једне као благодет и настанила
се у мени. Иди
И задња реч постани на мојим уснама, угасла
буди муња
На дуги погледа мога. Буди што било осим Мене
и Себе
И онога што назвасмо Ми онда када смо звезде
јурили као лептире
И имена им надевали да имена своја не
заборавимо. Иди
И собом понеси стазе да никада више не
вратиш
У роси лажне сузе да руине сећања сравниш.
Иди
У тамо неке далеке тврђаве заборава где те
будити неће
Звона кајања кад самоћа од жудње излуди ил
кад усна усну
Од кајања уједе што грех не откупљује, што да
покрене не може
Камен претежак, претврди камен растанка. Иди
само
И ћути. Не осврћи се за собом. Не заборави
Очи своје сузне на челу моме. Не реци
збогом
А кад будеш далеко, даље но од срца до
срца
А кад будеш далеко, даље но од зеленила до
зеленила
Толико далеко да заборавиш и име своје и глас
мој, сакриј се од себе саме
Косу дугу скрати и њоме кратку памет измери.
И не плачи. Иди
Јер ноћас стравично поигравају у мени млазеви
вреле крви

Angel's Kiss

It's my selfishness
that makes me cry.
I wasn't ready
to say good-bye.

I wasn't ready
to let you go.
I pray you know
I loved you so.

It's me, not you
who suffers here.
I know your life
goes on, somewhere.

I know that I should
celebrate.
You've walked through
Heaven's glorious gate.

But, still I can't stop
thinking of,
your smile, your touch,
your special love.

I know that you hear
what I say.
It's just done in a
different way.

And, so I want to
send you this
to you, the one
I love and miss

All my love upon an
Angel's Kiss

Pitali me
Ljubav šta je?

Čudo velim
puno jeke
buke i bola
što dušu djeli na pola.

Ljebav je vjetar u kosi
duga u oku
što pravi
sjenu duboku.

Ljubav je
kad u duši gori
peče i štipa,
ne da ti da spava,
otežala glava.

Ljubav je
more
modro i duboko
kad ušeta u oko.

Ljubav je
i santa leda
što u duši
ponekad se ruši.

Ljubav je i magla gusta
spaljena suncem
ostaje pusta.

Ljubav je
lepitir i cvijet
dječiji dah
što mrvi me u prah.

Ljubav je
mjesec žut,
neravan put.
Nebeske zvijezde
u srcu se gnijezde.

Ljubav je
oluja i kiša
što dušu kovitla
pa se opet stiša.

Ljubav je
planina ,rijeka
polje i selo
dunja žuta,
kuća kraj puta
zambak i seboj,
crveni mak,
bijela ruža,
livada rosna,
ljubav mi
rodni kraj
i roditelji moji
i ja među njima.

ŠTA JE ISTINA
Nije istina kad ti neko
sa osmehom na licu kaže,
Volim Te,
Nego kad te sa zuzom u oku
pita
Voliš li me.

Prava istina je ona
koja se vidi iz ponašanja,
i svako je oseća
priznao ili ne.

Istina je ona koja
dolazi iz srca.

Istina je kad se ne laže!

Post uredio: jovanbac, u: 07/12/2007 23:17

U meni je eksplodiralo sunce,
Pun sam rastopljenog zlata.
Bokorim se i rastem
Ka prozorima,
Da JE još jednom poljubim.
Kapi su vode
Blistavi trenutci
I korica hleba
Čuva oblik njenoga ujeda.
Rastežem dan do ivica
Da ga ispunim NAMA.

Avet iz proslosti

Ne poznajem Vas gospodine,
da niste gost u mom restoranu,
clan moje ogromne rodbine?!
Vase oci mi nista ne znace
Sigurno ste me sa nekim zamenili..
Oh!Iizvini te za tren,beba mi place…
To je slucajnost sto moja cerka lici na Vas,
sigurno ste izgubili pamcenje
pa sam Vas asocirala na spas.
Ne,ne pretvaram se,niti sam luda,
ne znam uopste sta hocete,
sto me pratite svuda?!
Ne pricajte mi kako jeVase srce ranjeno,
i moje je dugo bilo,
pa su se rane zalecile
sad se osecam dobro
SVE JE ZABORAVLJENO!

Ko sam za tebe ja?

Sreca ili Tuga?
Kurva ili Sluga ?
Koja se nesebicno da!!!

Suza ili Smeh? Obican Greh?
Koji se ponavlja iz dana u dan !!!

Jutro ili Noc?
Slabost ili Moc?
Koja ti krade dane !

Blago ili Mrvica?
Bitna ili Sitnica?
Sa kojom Jutro osvane !

I tko sam u stvari za tebe ja ?
Ponor ili Vir? Rat ili Mir?
Sa kojim pregovore pravis!

Radost ili Jad?
Nekad ili Sad?
Sa kojom Bitke bijes!

Laz ili Istina ?
Slast ili Gorcina?
Koja ti se namece!

Secer ili Sol?
Sreca ili Bol?
Koja ti savest razdire!

Hmm, odgovor ne znas ni sam.
Znala sam..
Ma ja cu ti reci.

Ja sam samo ona,
koja nista ne trazi, a uvek ce dati.
Ja sam samo ona,
koja te uvek primi kada te Zivot vrati.
Ja sam samo ona obicna,
tebi nepoznata NEKA.
Ja sam samo ona Zena,
Zena koja lepo zna da ceka!!!

Post uredio: jovanbac, u: 07/12/2007 23:34

MAJKO

Gledam sretne ljude oko mene svuda.
Trazim put do srece ali uzalud
Svaki Savet tvoj sam majko slepo pratio
Ali mi sudba istom merom nije vratila

Zar si i ti majko mene lagala
Po zasluzi svako sveta dobija
Svaki savet tvoj sam majko slepo pratio
Al dobrotu i postenje, tugom platila ..

Majko rodjena, zar je samo meni tuga sudjena

Neverujem ljudima
jer ja ne pripadam njima,
sa lazima i prevarama
moj se zivot ne zasniva.
Zgazila si me kao prasinu
i otisla u pustu tminu.
Sebi udarila jednu recku
i time dobila jednu srecku.
Nastavila i dalje
da setas po pisti
misleci da su ti pred
BOGOM svi racuni cisti.
Al nisu ljubavi moja
stici cete svaka patnja i suza moja
Jer greske su samo tvoje
sto ti i ja
nezivimo udvoje . . .

[color=#FF0000][/colB0GU

Hvala lepo, ako nekome treba zahvaljivati,
što me ne sačiniše glupim i priprostim,
i što neću neozaren višom istinom otići u Ništa,
vođen bludom i proždrljivošću demonske braće moje.

Hvala lepo, ako ima onoga kome govorim,
i ako sve ovo nisu tlapnje precenjenih mogućnosti,
hvala, kažem, na maloj radosti i mnogo većoj muci
što dobih ovu Iskru da sjaji u kalu zla moga.

Hvala lepo, ako data mi je ona iz razloga što uliva nadu,
i ako nije svekoliko moje batrganje ka svetlosti iz mraka uzalud,
ali, ukoliko ovaploćenje mog najcrnjeg trena ima istinu uz sebe,
onda gori, gori Stvoritelju,u paklu što ga sam načini! or]

Code:

">

Post uredio: jovanbac, u: 07/12/2007 23:51

Sestro,

Zasto places,sestro?zasto places ovih dana??zasto su tvoje smedje oci vlazne?mozda zbog njega i ljubavi lazne....nije on vrijedan da ga toliko volis i suzama da ga za oprostaj molis.nije on vrijedan da zbog njega patis i nemoj zeljeti sebi da ga vratis.jer njegovo je srce kamena stjena a njegova ljubav-casa prolivena!njegove oci divne su boje ali uzalud sestro sve patnje tvoje.sta ce njemu sve to kad njegovo je srce prokleto!sta ce njemu sva ta ljepota kad za sobom slama djevojacka zivota.njega sestro zaboravi,mlad zivot sa drugim nastavi.zaboravi njegove lazne rijeci i svoje rane s drugim izljeci!izbrisi suze i zaboravi sve!ako te ponovo pita,reci mu "NE"neka ti ruka poslednju suzu brise,al ne voli ga sestro ne voli ga vise!!!!

Ljubavna pesma - Jovan Ducic
Ti si moj trenutak i moj san
i sjajna moja rec u sumu
i samo si lepota koliko si tajna
i samo istina koliko si zudnja.

Ostaj nedostizna, nema i daleka
jer je san o sreci vise nego sreca.
Budi bespovratna, kao mladost.
Neka tvoja sen i eho budu sve sto seca.

Srce ima povest u suzi sto leva,
u velikom bolu ljubav svoju metu.
Istina je samo sto dusa prosneva.
Poljubac je susret najlepsi na svetu.

Od mog prividjenja ti si cela tkana,
tvoj plast suncani od mog sna ispreden.
Ti bese misao moja ocarana,
simbol svih tastina, porazan i leden.

A ti ne postojis, nit' si postojala.
Rodjena u mojoj tisini i cami,
na Suncu mog srca ti si samo sjala
jer sve sto ljubimo - stvorili smo sami==

Post uredio: jovanbac, u: 08/12/2007 00:00

JEDAN ZIVOT CINE GODINE
A SVAKA JE GODINA SATKANA OD DANA
U NJIMA IMA SRECE I BOLA
I IMA OSMEHA I IMA RANA
A ETO SVE TO CINI ZIVOT,
I SRECA I TUGA I SUZA I SMEH
A TO NAS ETO CINI LJUDIMA
A BITI NECOVEK VELIK JE GREH.
PA ETO DA VAM SADA NE DUZIM,
I PRICAM STVARI STO SAMI ZNATE,
VELIKI SU LJUDI STO ZNAJU DA VOLE
PA CAK I U TRENU KADA PATE.
I ZATO DIGNITE GLAVU GORE
I SVAKOJ GODINI RECITE HVALA
I AKO UKRALA NAM JE NEKE DANE
ZAUZVRAT IPAK NESTO JE I DALA.
DALA JE SKOLU I ISKUSTVA
DALA NAM ONO STO CINI NAS
A DA NIJE ETO NE BI BILI
ONO STO JESMO I KO SMO DANAS.
.....I AKO PONEKAD NISMO ZADOVOLJNI SOBOM
I IZGUBIMO VERU U SEBE
I OSECAMO SE MALI I SAMI
I SAMOCA NAS DO KOSTI ZEBE...
.....I AKO PONEKAD ZIVOT JE BLJUTAV
KO HRANA KOJOJ FALI GLAVNI ZACIN
JA SAMO ZELIM DA NE ZABORAVITE
SVI SMO MI POSEBNI NA SVOJ NACIN.
ZATO RAZGRNITE TUGU SA STRANA
U CAST GODINA, CAST ZIVOTA
I NASMESITE SE I KAD JE NAJTEZE
U OSMEHU LEZI CAR ZIVOTA.

PA DA MI POZIVITE JOS DUGO LETA
I DA VAM BLISTA I DA VAM CVETA
A DRUGI NEKA GODINE BROJE
KUKAVICE STO SE ZIVOTA BOJE.