Mada se maraton ponekad koristi kao termin za bilo koju atletsku disciplinu koja zahteva veliku izdržljivost, preciznije se ovaj izraz upotrebljava za trku na 42,195 m (26 milja i 385 jardi).
Ime "maraton" dolazi od legende o Filipidesu, grčkom vojniku, koji je, prema legendi, trčao od grada Maratona do Atine da javi da su Persijanci poraženi u Maratonskoj bici, a odmah potom izdahnuo. Ne postoje dokazi da se takav događaj stvarno odigrao: prema grčkom istoričaru, Herodotu, Filipides je u stvari trčao od Atine do Sparte. Legendu da je trčao od Maratona do Atine su izmislili kasniji autori, i ona se pojavljuje u Plutarhovoj knjizi O Slavi Atine u prvom veku nove ere. Međunarodni olimpijski komitet procenjuje razdaljinu od Maratonskog bojišta do Atine na 34,5 km (21,4 milja).
Mada se maraton ponekad koristi kao termin za bilo koju atletsku disciplinu koja zahteva veliku izdržljivost, preciznije se ovaj izraz upotrebljava za trku na 42,195 m (26 milja i 385 jardi).
Maratonska bitka, 2. septembra 490. pne., je velika pobeda Atine i Plateje nad Persijom u toku Grčko-persijskih ratova. Odigrala se na mestu zvanom Maratonsko polje.
Atinjani su, saznavši za persijski napad na Eretriu, skupili oko 9.000 ljudi, a u pomoć su im je stiglo i 1.000 boraca iz Plateje. Persijanci su brodovima prebacili 25.000 pešaka i 1.000 konjanika. Kako Atina nije bila direktno ugrožena, Grci su odlučili da sačekaju pomoć iz Sparte, koja im je bila obećana. Atinjani su nakon devet dana saznali da su Persijanci zauzeli Eretriu. Time je Persijancima put za Atinu bio otvoren i mogli su napasti u bilo kojem trenutku.
