Moje prijateljstvo sa Ivanom je započeto pre 2-3 godine kada me je slučajno pozvao telefonom. Pošto ja imam rođaka Ivana odmah sam ga pozvala. Posle nekoliko minuta vrlo zbunjujućeg razgovora shvatili smo da smo oboje pogrešili. Smejali smo se tome, i…pa dobro, započeli smo telefonsko prijateljstvo. Ponekad smo se čuli jednom nedeljno a neki put i više. On živi u jednom malom mestu u Vojvodini. Jedne večeri je predložio da sa nekliko prijatelja svrati do mog grada i da izađemo zajedno. Pozvala sam neke drugarice i našli smo se u jednom malom kafiću. Doneo mi je cveće! Pomislila sam da je to slatko pošto mi niko nikada nije doneo cveće! Dobro smo se proveli iako nije bilo ni pomena nekoj romansi ili ljubavi. Jedne večeri smo ja i drugarica otišli do njegovog mesta i odlično smo se provele.

U svakom slučaju, nekako smo izgubili kontak i nisam se čula sa njim godinu danar. Prošle nedelje sam pozvala njegov stari broj na poslu i tamo dobila njegov kućni broj. Kako je to lako u malom gradu, svi se znaju

Ponovo smo počeli da se družimo i jedva čekam da sa njim porazgovaram o običnim stvarima.

Budi prvi koji je komentarisao ovaj blog

Samo registrovani korisnici mogu imati omiljene članke.
Molimo Vas da se ulogujete ili registrujete.