Šta je sreća u životu jednog čoveka? To je emocija, nezavisna od naše volje, koja traje samo nekoliko sekundi - kako su to definisali psihofiziolozi. Takođe, to je "pozitivno osećanje, bilo da je reč o trenutku kad nastupa orgazam ili kad se zagrize u tablu čokolade". Sve što mislimo ili osećamo, svesno ili nesvesno, rezultat je složenih procesa u našem mozgu. Sposobnost da se oseti sreća, uglavnom je hemijski proces između hormona i nerava. U telu čoveka, hormon serotonin i neurotransmiter dopamin su ti koji brinu za dobro raspoloženje.
       Serotonin je hormon sreće kod muškarca. Što više serotonina proizvodi telo, tim smo srećniji, pozitivniji i poletniji. On igra značajnu ulogu u fizičkoj uravnoteženosti muškarca a, osim toga, utiče i na način ishrane, na cirkadijski ritam, na raspoloženje, seksualno ponašanje i osetljivost na bol.
       Nedostatak serotonina može da dovede do bezvoljnosti i poremećaja sna, jer je to hormon koji pozitivno utiče i na raspored budnih stanja i stanja sna.
       On nastaje iz aminokiseline L-triptofan u telesnom tkivu, između ostalog i u mozgu. Uza sve, on deluje i kao prenosna materija u želudačno-crevnom traktu i ima značajne funkcije u zaustavljanju krvarenja.
       Serotonin, poput noradrenalina, prenosi signale od jedne do druge nervne ćelije. Čim jedan neuron dobije električni stimulans, on na svojim sinapsama (mestima na kojima se spaja s drugim neuronima) proizvodi serotonin i izručuje ga. Receptori na spoljnoj membrani prihvataju hormon i sprovode hemijski impuls dalje u unutrašnjost ćelije, gde se on pretvara u električni potencijal. Što je više receptora zaposednuto, tim je signal jači. (poznato je da čokolada izaziva lučenje tzv. "hormona sreće", odnosno serotonina, u mozgu)
       U proučavanjima se sada došlo do toga da je kod depresivnih muškaraca proizvodnja serotonina nedovoljna. Druga su ispitivanja, opet, ciljala na to da dokažu da depresivci imaju mnogo manje nervnih ćelija koje serotonin koriste kao prenosioca. No, one se kod depresivaca iskazuju većim brojem receptora kao prenosilaca, što endokrinolozi nazivaju kompenzacijom manjka.
       Razne supstance, kao što je estrogen, mogu da podstaknu izlučivanje serotonina. Estrogen, istovremeno, sprečava i njegovu razgradnju, tako da dolazi do nagomilavanja serotonina.

Iako je način delovanja adrenalina, noradrenalina i hidrokortizona kod žena i muškaraca već odavno bio poznat, učinak melatonina i serotonina kod muškarca je nešto novo. I jedan i drugi hormon odgovorni su za subjektivno psihičko i telesno osećanje muške kreposti, snagu, jačinu - i duži životni vek.

Na dan 5. jula 1990. godine učinilo se kao da je ceo medicinski svet za trenutak zastao. Ugledni stručni časopis The Nenj England Journal of Medicine objavio je kliničku studiju o jednom hormonu za koji su mnogi pomislili da će biti ključ u traganju za vrelom nepresušne mladosti. Naučnik Dejvid Radmen na Medikal koledžu u Viskonsinu imao je grupu od 12 ratnih veterana, svi između 61 i 81 godine života, kojima je davao hormon rasta HGH (Human Gronjth Hormone), pri čemu je postigao rezultate koje je saopštio jezikom neobično jasnim za jedan stručan časopis: "Delovanje hormona rasta posle šestomesečnog tretmana bilo je uočljivo u promenama koje su pacijente naizgled činile mlađim deset do dvadeset godina." Seda kosa je ponovo postala crna, nestale su bore sa ruku i lica, seksualni nagon se vratio - toliko snažno da se žena jednog pacijenta, 15 godina mlađa od njega, poverila u razgovoru s lekarom da ima probleme u ispunjavanju seksualnih prohteva njenog muža.

Oni koji ne žele da se podvrgavaju hormonskoj terapiji, treba da znaju da hormon rasta može da bude podstaknut i ishranom, pre svega uzimanjem arginina, ornitina i galanina (aminokiselina koje sadrže mahunasti plodovi).
       Koliko hormon rasta može, efektivno, da odloži starenje, to se još ne može pouzdano prognozirati, ali sveukupne naznake rečito govore da je to moguće. Gerontolozi i endokrinolozi saglasni su u tome da bi maksimalno dostižna granica starosti kod ljudi trebalo da se kreće oko 120 godina. Na drugoj strani, ima i naučnika - među kojima je i dr Ronald Klac, predsednik Američke akademije za antistarosnu medicinu - koji računaju s mogućim životnim vekom od 150 godina, pa i više.

 Šta mislite, da li će uskoro nauka da prevazidje eventualne nuspojave i da hormonskom terapijom uspori starenje i da li će to ipak biti privilegija bogatih?

Komentari (2)

Samo registrovani korisnici mogu imati omiljene članke.
Molimo Vas da se ulogujete ili registrujete.